„Mission one“ je ime debi albuma mladog pank-rok sastava Commandos iz Smederevske palanke. Album ima 10 pesama ispevanih na engleskom jeziku i prvi utisak je da predstavlja nešto zaista nesvakidašnje na našoj alternativnoj sceni.
Retki su domaći pank bendovi koji pevaju na engleskom jeziku a da to zaista dobro zvuči. Konkrerno, na celoj pank sceni, jedini pank bend koji peva na engleskom a vredan je pomena bio je beogradski Dog House i to samo sa prvim albumom („Trax“). Često sam se pitao, zbog neuspelih pokušaja domaćih bendova da muziku izvode na engleskom jeziku, zašto se uopšte trude kada vide da nikome nije pošlo za rukom da napravi nešto dobro. Kada su mi momci iz Commandosa poslali njihov album na preslušavanje, prva pomisao bila je upravo ta. Ni sam nisam bio svestan da mogu toliko da pogrešim u proceni. Od Commandosa, pedrasuda o domaćim bendovima i pesmama na engleskom jeziku definitivno više ne važi.
Retki su domaći pank bendovi koji pevaju na engleskom jeziku a da to zaista dobro zvuči. Konkrerno, na celoj pank sceni, jedini pank bend koji peva na engleskom a vredan je pomena bio je beogradski Dog House i to samo sa prvim albumom („Trax“). Često sam se pitao, zbog neuspelih pokušaja domaćih bendova da muziku izvode na engleskom jeziku, zašto se uopšte trude kada vide da nikome nije pošlo za rukom da napravi nešto dobro. Kada su mi momci iz Commandosa poslali njihov album na preslušavanje, prva pomisao bila je upravo ta. Ni sam nisam bio svestan da mogu toliko da pogrešim u proceni. Od Commandosa, pedrasuda o domaćim bendovima i pesmama na engleskom jeziku definitivno više ne važi.
Na ovom albumu moći ćete da čujete 10 jako čistih i odlično nasnimljenjih pesama po stilu najbližih čuvenim Ramonsima, ali u isto vreme taj stil je dosta brži i tematski različit od samih Ramonsa. Mislim da je ovo zaista dobra odrednica za stil koji gaji ovaj bend. Brze i poletne pank pesme sa često ubačenim „horskim“ refrenima koje će retko kog pank-rok fana ostaviti ravnodušnim. Ne znam da li će to slučaj sa svima, ali mene je ceo album uhvatio na prvo slušanje. Pesme „DGS“, „Ode to Ramones“, „Make my day“, „Grlie“ su samo neke koje sam odmah želeo da čujem više puta.
U pitanju je varijanta panka sa „vertikalnim pomeranjem“, tj. dok slušate Commandos bićete prinuđeni da skakućete ako stojite. Ukoliko sedite, zaboleće vas vrat od pomeranja glave gore-dole dok slušate album koji je „ljubav i revolucija“ u jednom.
U pitanju je varijanta panka sa „vertikalnim pomeranjem“, tj. dok slušate Commandos bićete prinuđeni da skakućete ako stojite. Ukoliko sedite, zaboleće vas vrat od pomeranja glave gore-dole dok slušate album koji je „ljubav i revolucija“ u jednom.
Sve u svemu, više nego dobar početak za ove momke!
Tekst objavljen i na Trablmejkeru
Tekstovi su društveno angažovani ne na način „ime, ime, pljuc, pljuc, lopov“, kao što mnogi rade, već na jedan inteligentniji, „polu skriven“ način. Da budem jasniji, pevati prosto o životu u Srbiji znači biti društveno angažovan, a Tetrapank to radi kao treba i sa merom. Naravno mera nije u količini revolta, već u samom izrazu koji je inteligentniji i probitačniji o „standardne pljuvačine“. Uz dobru, ali pomalo standardnu(mali minus), pank-rok svirku snimljenu u studiu „Piknik“ kod gospodina Bandara, ovo izdanje svakako treba da preslušate. Mene je sve pomalo podsetilo na stari beogradski pank-rok bend Petar Pan, verovatno i kod jednih i kod drugih, iako je Petar Pan bio znatno „sporiji“ bend, rok na sličan način uplivava u pank.Od pesama na ovom albumu izdvajaju se „Dok vojore zastave“, „Dva i dva“ , „Čovek bez ukusa, mirisa i boje“, „Nemoj da ideš prljav kroz grad“ i „himnična“ „Reaguj sirotinjo“. Izdvojio sam 6 od 13, pa to je skoro polovina izdanja, Boga mu? Lako bih mogao da dodam i pesme „Cenzurisan“ i „Argument kalibra 45“ ali ne želim da ih previše hvalim.
Poseban pasus zahteva pesma “Varvari”, koje se nominuje za najveći hit sa ovog albuma. Razlog za poseban pasus je nešto veća verovatnoća da se ista shvati pogrešno, pre svega od strane mlađe publike. Stih iz prvog dela pesme “U Atini srpskoj ja sam nekad živeo, varvari nagrnuše kulturu ubiše” istinit je ali Novi Sad nije usamljen u tome. Isti slučaj je i u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Užicu. Možda su nekada u navedene gradove “sišli neki varvari sa planina” međutim suština problema je da danas Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Niš, Užice stvaraju svoje autentične varvare koji više nisu, kako to u Vojvodini vole da kažu, “došljaci”. Ko je sada kriv za ovakvo stanje u srpskoj kulturi? Prebacujemo se na stih iz drugog dela pesme: “Iz metalik limuzina sasvim normalno, trešti glasno Severina vrlo oralno”. Možemo i da zaboravimo na te face za zlatom oko vrata u BMW-ima i da malo razmislimo o onima koji su im dopustili da to rade. Ti koji su im dopustili da budu takvi, oni su suština problema i “oci” varvara u srpskoj kulturi. Pekićeve godine su jeli skakavci, naše jedu pseudo-varvari sa njihovim korumpiranim hakanima.