Trener KK Partizan je Duško Vujošević! Mislim da je to dovoljno reći. Ono što on radi se graniči sa nemogućim. Novčano, ekipa Partizana vredi ko 1.5 igrač Olimpijakosa ili negog drugog Evroligaša.
Metodološki ostaje nam samo jedna varijabla čije bi variranje moglo da objasni uspehe Partizana: Trener.
Ceo ovaj tekst, do ove rečenice nije tema mog bloga. Nigde nisam javno hvalio gosn. Vujoševića, pa sam odlučio da to uradim ovom prilikom. Po meni najbitnija, vansportska karekteristika koju poseduje Dule je librofilija. Čovek poseduje ogromnu biblioteku i bavi se sakupljanjem knjiga. Takođe "tera" svoje igrače da čitaju. Tako da verovatno pored obaveznih treninga, domaće i evro sezone, košarkaši Partizana imaju i obaveznu lektiru :)
Prvo poluvreme utakmice završeno je sa par poena prednosti za Olimpijakos.
I onda je počela pauza od 15 minuta......
Već sam čitao temu na nekom forumu o specifičnosti muzike i reklama u poluvremenima sportskih događaja na RTS-u.
Tu je moglo da se čuje par izuzetnih bisera i ingenioznih interpretacija od strane domaćih muzičara.
Jednom prilikom ja sam čuo nepšto zaista revolucionarno i u velikoj meri značajno za ubrzani nastavak degradacije muzičke scene u Srbiji. I sama ta degradacija je fenomen sam po sebi. Muzičkim urednicima RTS-a treba odati priznanje. Oni ljudi uspevaju da degradiraju i razgrađuju "objekte" koji već godinama ne postoje i samim tim uspevaju da se potpuno decentriraju od realnosti. Jedna od posledica toga je potpuno odsustvo potrebe za "Don Kihotizmom" pošto iz ove perspektive Kihot izgleda apsurdno, kao magarac na biciklu ili psi koji igraju remi. Da sumiram "uzaludna borba" nasuprot "borbi bez protivnika" zaista manje vredi.
Pesma koju sam ja čuo, još pre par meseci, zapravo je prepev one čuvene mongolske iz emisija o ribolovu "Gunca, gunca, gunca je"(ako ide tako). A prepev u stilu kafansko/svadbarskih orkestara(da, orkestara) koji zvuči od prilike ovako "Hej, hej, hej, hej, litar vina popio". Tada sam prvi put u potpunosti i punoći termina upoznao grotesku.
A onda, tog 13. januara video sam nešto još gore:
PGP je remasterizovao i reizdao 7 albuma grupe Kerber na CD-u + Novi hit singl "Sveti Nikola".
Kerber je ponovo na okupu i vratio se da konačno iz naziva svog žanra ostruže poslednja tri slova "ROK".
Da je njihov povratak neočekivan, baš i nije istina. Počev od neke 2002. ili 2003. Najda i Gale su krenuli da nastupaju po klubovima svirajući svoje pesme i neosporne hitove yu roka. Nastupali su svuda i bili dobro prihvaćeni. U Beogradu su prvi put svirali u pivnici Holliday (bolje reći "pivnici") a zatim u narednih nekoliko godina i na drugim mestima, mislim čak i u Livingroomu.
Iz cele priče o Kerberu danas su bitne dve stvari.
Prva, koja je vezana za PGP i pitanj upućeno njima:"Da li stvarno nemate pametnija posla nego da ponovo izdajete diskografiju Kerbera?"
Odgovor na to pitanje je poznat i indicira drugu stvar koju ću napomenuti.
Drugo, ukoliko vas je, dragi srpski rokeri, bar malo obradovao ovaj reunion i ovo novo izdanje. Ukoliko slušate Kerber i što je bitnije smatrate ga rok bendom i sviđaju vam se stvari, nemojte više da govorite o problemima scene pošto ste i sami deo tog problema!
Kerber svakako nije nešto što treba shvatiti kao rok bend! Ako hoćete nešto autentično niško fatajte se Novembra što pre!
U prilogu dajem ilustraciju novog singla kao doprinos besmislu autorskog rada ovog benda:
Naime single se zove Sveti Nikola i ključni deo pesme inspirisane hriščanstvom su stihovi "Prepoznaćeš me, u liku Svetog Nikole". Hrišćanstvom u rok muzici se jako uspešno bavio Drago Senić, da ako vam je do takvog stila trčite da slušate istinski kvalitet, nabvite "Pesme sa istoka i zapada" i manite se "lažnih proroka" u liku lažnih rokera!
ILUSTRACIJA:
PREPOZNAĆEŠ ME:
U LIKU SVETOG NIKOLE:
Ja to ne mogu!
U drugom poluvrmenu utikmica je doživela preokret i Partizan je ubedljivo poražen!
Нема коментара:
Постави коментар