Srž ovog projekta je beogradski pesnik i novinar Milan B. Popović. Ukoliko niste upoznati sa njegovim radom, a kao čitaoci Trablmejkera verovatno jeste (ja sam tako saznao za njega), treba napomenuti da ovaj tridesetčetvorogodišnji Beograđanin iza sebe ima tri objavljene zbirke pesama: “Oka da ne ispustim dah“ (Narodna knjiga/Alfa 2007.), „Molitva tetoviranog srca“ (Narodna knjiga/Alfa 2006.) „Vreme brutalnih dobronamernika“ (Narodna knjiga/Alfa 2006.). Pored toga jedan je od najaktivnijih kulturnih radnika andergraunda u Srbiji. Novinar je muzičkih magazina: Sound & music, Butcherian vibe, Metal sound, Barikada, My people, Nervni slom, Aku–punk-tura, Ispred dragstora, Hard & heavy, Serbian underground, Kontra; kao i književnih časopisa: Kvartal, Gradina, Književne novine, Naš trag, Književni magazin, Pressing, Novina beogradskog čitališta i novina za kulturu Bestseler.
Za Trablmejker Milan radi ovo što ja upravo pokušavam – pisanje recenzija.
Na kompilaciji koja nosi ime „Vreme brutalnih dobronamernika“ nalazi se 17 pesama, od isto toliko alternativnih bendova, raznih podžanrova, koje spajaju Milanovi tekstovi. Pesnike uglavnom vole da recituju druge poznate ličnosti. To je nekako „in“ a iz iskustva znamo da može biti i, da uoptrebim neku psovku, krajnje nepotrebno i frustrirajuće. No, poezija Milana B. Popovića kao da je adekvatnija za „opevavanje“.
A šta reći o Milanovoj poeziji koja je suštnina ove kompilacije? O dobrim stvarima jako je teško napisati čak i nekoliko smislenih reči. Sa đubretom je lako, ono sadrži nekakve bodlje nakostrešene ka nama, a jako je lako videti gde te šta bode i nervira. Lepotu, pak doživljavamo na drugačiji način, to je ono kada nam ništa ne smeta i gde se prepuštamo osećaju. Me ne može o tome ni ovako da se piše! Za poeziju Milana B. Popovića možete reći da je mračna, emotivna, mistična itd. ali nikada nećete biti stoprocentno u pravu. Ona je i sve to a i ništa od toga. Možda je najbolje predstaviti je na sledeći način: Imate gore nazive njegovih zbirki pesama. Pokušajte da te nazive „mentalizujete“, šta oni za vas predstavljaju, kako ih razumete? E to je poezija MBP-a! Nešto, po kvalitetu, najbliže poeziji Slobodana Tišme, koji je tata andergraunda još iz osamdesetih godina.
Da se vratimo kompilaciji. Kao što je rečeno 17 izvođača, najrazličitijih podžanrova alterntivne muzike, a to su: Aleksandra Slađana Milošević zajedno sa Alogiom, Instant karma, Abonos, Art diler, Backbone, Tales of dark, Broken strings, Atlantida, Disparador, Amaranth, A. R. Club, Heaven rain, Iskaz, Darkshines, Asphalt Chant, Seraphim i Demether. Od poznatih, preko manje poznatih do nepoznatih. Od kvalitetnih, preko manje kvalitetnih, do onih za koje nikada nisam čuo lepu reč, a ne mogu ni sam da je smislim.
No, kada na istoj kompilaciji mogu da se nađu Instant Karma i Abonos i kada Slađana Milošević može da nastupi sa Alogiom, to verovatno govori o širni koju obuhvataju tekstovi pesama i o različitom senzibilitetu koji pokrivaju.
Nemam nameru da ovde analiziram Milanove stihove, to je nešto što ćete morati sami, pošto je normalno da vam je sopstveno mišljenje bitnije od moga. Samo želim da dam još nekoliko odrednica za kraj, pre nego što odete da kompilaciju slušate:
Ova kompilacija predstavlja poeziju koja se sluša! Nešto kao naprednu verziju audio knjige, samo što je ne čitaju Morgan Frimen ili Zijah Sokolović, već je pevaju domaći bendovi u sopstvenim aranžmanima i kao takva već treba da vam je dovoljno zanimljiva. Treba napomenuti i da je ovo, verovatno prvo izdanje ove vrste kod nas i kao takvo treba da vas zaintrigira. Na kraju, ovo je jedno sasvim dobro izdanje! Jedino negativno što ćete primetiti, je ukoliko disk pustite na nekom kvalitetnijem audio sistemu, jasno ćete čuti neujednačenost kvaliteta različitih snimaka, pošto su pesme snimane pojedinačno, svaka u studiu različitog kvaliteta.
Međutim, neprepoznavanje kvaliteta i ulaganje u isti je u nas postala standardna stvar. Kada lokalni gril ima više razumevanja i sponzoriše izlazak ovakvog kulturnog dela, dok čelnici kulturnih insitucija ono malo para što dobijaju ulažu u projekte svoje dece, a jedina bogata izdavačka kuća ulaže u reizdanja rok benda koji nije ni trebao da postoji, teško da će nam biti „kulturno bolje“. Ipak, u Srbiji i dalje ima entuzijasta koji pokušavaju da potpuno altruistični urade nešto za kulturnu dobrobit. Nadam se da ih nećemo sve potrošiti, dok se stanje ne popravi.
U međuvremenu, možete čitati/slušati Milana B. Popovića!
Tekst objavljen na Trablmejkeru:
http://www.trablmejker.com/emisije/8/1657
Нема коментара:
Постави коментар