Slovenački pank iz Kovečja
Da li je neko čuo za Kočevje? To je jedan od gradova u Sloveniji. Područje grada ima oko 16 000 stanovnika, poznato je po starim šumama i kao stanište mrkog medveda. U Kovečju žive i tri glavna lika ove priče, Gagi, Rupa i Bito ili kraće Nčodnč. Krajem prošle godine u prodaji se našao njihov debitantski album „Izlet v neznano“. Naziv njihovog albuma dobro opisuje moje stanje kada mi je u ruke predat disk sa molbom da uradim recenziju. Slovenački pank? Definitivno izlet u nepoznato.
Uopšte, kompletna slovenačka scena, nakon raspada SFRJ, je u domaćoj javnosti (ili u mojoj „javnosti“) ostala nedovoljno istražena i prezentovana, za razliku od Hrvatske ili Bosne i Hercegovine čiji su muzičari česti gosti na binama Srbije. Verovatno je i jedan od razloga jezička barijera.
Pre slušanja albuma zapitao sam se: Šta zapravo ja znam o Slovenačkoj sceni uopšte?. Valjalo bi na kraju Nčodnč i pozicionirati negde. Odgovor na to pitanje se sastoji od nekoliko reči: Videoseks i Anja Rupel, Lačni Franz i Zoran Predin, Laibach pa onda Siddharta i Elvis Jackson. Premalo za bilo kakvo smisleno poređenje. Tako da ćemo govoriti samo o Nčodnču.
Na albumu koji je snimljen u studiu „Mihelič“ nalazi se 16 pesama autentične pank dužine, od 2-3 minuta odlično izproduciranih, a omot albuma koji potpisuju bend i Marko Vovk, pravo je malo remek delo. Dirigent od mašinskog otpada uronjen u rđave metalne opiljke. To je verovatno estetika nekomercijalne moderne umetnosti, i sviđa mi se.
Kakav je to pank? Kada sam gore napisao standardna dužina, mislio sam na đužinu, a ne na standardni pank (šta god on predstavljao). Treba ipak napomenuti da su u pitanju moderne, alternativne vode ovog pravca, vode u kojima Nčodnč, iako mlad bend jako dobro pliva.
Instrumentalno ovaj album je poprilično inovativan i interesantan, i vredi ga poslušati. Izražen zvuk bas gitare, sa čestim promenama tempa nateraće vas da makar nekoliko puta klimnete glavom.
Što se tekstova tiče, to je već teže pitanje. Ja ne znam za vas, ali ja slovenački ne razumem. Povremeno i po neku reč. Prva pesma sa albuma se zove „Diskriminacija“, treća je „Roža“ to je ruža na srpskom, a 14. pesma je „Pralni stroj“, to je veš mašina i još par reči razbacanih po albumu čine moj kompletan srpsko-slovenački rečnik. A „Zelena ganja“ 11. pesma sa ovog albuma je ipak internacionalna sintagma. Takođe u pesmi „Roža“, roža je zafukana ali nisam uspeo da provalim zašto.
O značenju tekstova mogu dati samo jednu odrednicu: šaljivi su, verovatno. Uklopljenost tekstova sa muzikom i kvalitet vokala su dobri, nema ispadanja. Ko što reče Debeli Majk „It's got back-up vocals in just the right places“, a „lead vokal“ poseduje neku melodičnu gruboću i ni po čemu nije standardan a doprinosi originalnosti izdanja.
Analiza, pesmu po pesmu i nema mnogo smisla u ovom slučaju. Može se reći da na prvo slušanje „vataju“ „M.O.R.J.E.“ i „Roža“ a da ostale prate njihov muzički sklop čineći tako od albuma jednu kompaktnu celinu.
Na kraju mog „izleta v neznano“, vratio sam se sa novim saznanjem: Nčodnč, pa to uopšte nije loše!
Tekst objavljen na Trablmejkeru:
http://www.trablmejker.com/emisije/8/1641
Нема коментара:
Постави коментар