Šta volite kod Dubioze? Šta vam se svidelo kod njihovih ranijih izdanja? Oštri tekstovi? Kvalitetna svirka i fino ukomponovan krosover? Kombinacija ova dva ili nešto treće, četvrto peto? Koju god postojeću ili nepostojeću karakterisistiku ovog bosanskohercegovačkog benda da ste imali na umu kada ste sebi rekli, negde u prošlosti: „Meni se Dubioza kolektiv sviđa“ vrlo lako ćete naći i na upravo objavljenom albumu „5 do 12“.
U najavi albuma napisali su: "Ovo je još jedno kratko i jasno djelo sa 9 pjesama koje udaraju direktno u glavu." Nisu lagali.
Album otvara pesma „Um klade valja“ koja će vas automatski vratiti u domaću realnost, prilike odnose u regionu. Stihovi „Naš mentalitet ima jedan kvalitet, da te jebe u zdrav mozak sve dok ima imunitet" i ostali u ovoj otrežnjavajućoj numeri, koja je sve, samo ne prva Dubiozina pesma otrežnjavajućeg tipa, nateraće vas da polako kliznete ka depresiji zbog količine istine u istoj. No, ne brinire, već u sledećoj pesmi dolazi „Walter“, vraća se posle više decenija sa jednim zadatkom „da nekom jebe mater“. Razlika između nas i zapadnoevropskih suseda je u tome što se mi Valteru još uvek nadamo, dok je njih Godo ispalio odavno. Treća pesma se bavi „Recesijom“ i svim onim objašnjenjima iste koja su vam kao posmatračima bile sumnjive. Nemam običaj da pišem o albumu „pesmu po pesmu“, a evidentno je da sam tako krenuo. Sada ću stati i pokušati da još jednom izbegnem tu zamku i dam čitaocima kvalitetnu analizu umesto masakra i sitničarenja.
I ovaj album Dubioza Kolektiva karakterišu promenljivi ritmovi. Od laganih rege ritmova u kulminaciji nastaju žestoki hard-core ritmovi, ali to je nešto što kod ovog benda ne čujete ušima već osećate utrobom. Ovog puta izostali su ženski vokali, međutim to se ne odražava negativno na bogatstvo zvuka. Njihova muzika je nešto što je, najprostije rečeno, dobro i nešto što ćete voleti podjednako bez obzira da li ste deklarišete kao „hoper“, „korovac“, „rastaman“ ili vas je jednostavno briga za žarove.
Njihove tekstove ste primetili i ranije, i oni su definitivno njihov glavni adut. Uzevši ih sve zajedno, dobijate jedan moderan udžbenik: bazični audio kurs antiglobalizma, i to balkansku verziju + autogeni trening fokusiran na zdrav razum. Ono što je na albumu „5 do12“ zaista novo su ironično ubačeni ritmovi „podneblja“. Ono što još treba pomenuti je „upliv“ Džonijeve verzije Dilanove „Lili sa zapada“ u pesmu „Njihovi i naši“ kao sredstvo dodatnog objašnjenja. Album zatvara pesma „Balkan Funk“ ili balkanska verzija pesme „The Rockafeller Skank“.
Sve u svemu ovo izdanje predstavlja logičan nastavak Dubiozinih prethodnih radova, što je muzički i literarno odlično, međutim loše je za „goli život“, pošto se očigledno ništa nije promenilo za dve godine, koliko je prošlo od prethodnog njihovog albuma. Međutim, to je već stvar za koju nisu odgovorni ljudi iz Dubioze. „I zašto ovdje oduvjek je bio zastoj“ je stih iz pesme „Kokuz“(koja će kako se čini biti i najveći hit sa ovog albuma), koji najjednostavnije objašnjava vreme u koje ovi ljudi stvaraju. S obzirom na okolnosti, ovaj album je nešto što morate imati, čak i da nije postavljen za besplatan download na zvaničnom sajtu benda.
I umesto konačnog zaključka jedna tema za razmišljanje: Dubioza kolektiv je bend iz Bosne i Hercegovine, a glavna tema mu je poniranje tamošnjeg društva, mito, korupcija i slične pošasti. St!llness je bend iz Hrvatske, dosta sličan Dubiozi, kako muzički, tako i tematski, s tim što je u fokusu hrvatsko društvo. Mi živimo u Srbiji, trećoj zemlji. Kako objasniti činjenicu da su tekstovi kako Dubioza kolektiva, tako i St!llnessa potpuno razumljivi i primenljivi na naše društvo?
Tekst objavljen na Trablmejkeru
Нема коментара:
Постави коментар