Trablmejker recenzija: Miki Pirs - Samo budale i konji (2010)

Ono što mi je uvek bilo posebno dopadljivo kod panka je, pre svega, njegova direktnost. Direktnost u smislu „Ja ću izreći moj stav, čak i ako je nedovoljno argumentovan zabole me šta ti misliš o tome, ja osećam da je to ispravno“. Sušte direknosti na novom albumu Miki Pirsa imate koliko god ’oćete. Nema uvijanja, nema metafore samo jasna misao direktno u vugla i poruka fiktivno „zalepljena“ na CD: „uzmi ili ostavi“.

Produkcijski i muzički ovaj album je urađen „taman“, odsviran i isproduciran dovoljno dobro da nećete sebe uhvatiti kako prinosite glavu zvučniku kako biste razumeli tekst.
Album ima 12 pesama. Od toga su, kako momci iz benda sami kažu u prvoj strofi pesme „Reciklaža bojs“: „3 pesme o vatanju i još 5 o pivčugi“
Meni ostane da objasnim ostale 4? Neće biti baš tako jednostavno.
Pank je vazda bio usko povezan sa aktuelnom socijalno-političkom situacijom, tj. uvek joj je bio jedan od glavnih sudija. Kao takav je nastao sedamdesetih u Londonu a takav je i ostao do 21. veka samo mu se ukupni uticaj na drušvo menjao (tj. uglavnom progresivno smanjivao tako da su još davnih godina ljudi počeli da viču kako je mrtav).

Kako i ostali pravi pank albumi, tako i ovaj album Miki Pirsa, na svojevrstan način, opisuje trenutno stanje u društvu i makar malo raskrinkava trenutne polubolesne mejnstrim vrednosti. Ono što je značajno i predstavlja pravi kvalitet i adut ovog izdanja, je upravo taj „svojevrstan način“ koji, za promenu, nije nimalo naporan i ne svodi se na puko uzvikivanje izbledelih parola, već je takav da će vas svojom većinom terati da se smejete. Taj smeh i duhovito prikazivanje stvati provlači se kroz ceo album. Gde ćete probitačnije i praktičnije slike tranzitorne Srbije od one koju nam Miki Pirs nudi u pesmi „Srušiće nam sve kafane“? Gde je bila „Domovina“ sada je „Speak-easy“! Dodao bih još i gde je bio „Tandrafilović“ sada je „DM-market“ i gde je bio „Grčeč“ sada je neka banka. Genaralno, promena društvenog trenda minulih godina u ovoj pesmi možda je ponajbolje opisana i iskritikovana, uopšte.

Od ostalih pesama istakao bih pesmu „Jebačina, presovanja i tuga moj burazere“ koja će, kako mi se ovako, na prvo/drugo slušanje čini, biti možda i najveći hit sa ovog albuma. Vazda su kod nas bile popularne pesme u kojima se „pominju“ kolege „s’ onu stranu“ estrade. Ovoliko dobro „pominjanje“ nismo imali već sigurno više od 10 godina i legendarnog hita Beogradskog orkestra ludaka „Funky-G“.
No, Miki Pirs ne želi ni da ćuti i o kolegama „s’ našu stranu estrade“ tako da ćete u pesmi „Ajde sviraj više bre“ čuti jasno upućenu kritiku kvazizvezdama domaće alternativne poluscene koji ne žele da počnu svirku do kasno u noć.
Sve u svemu, jako zanimljivo i dobro izdanje. 12 pesama brzog i žestokog panka sa povremenim uplivima ska ritmova. Preporuka za sve one koji žele da čuju kako danas zvuči prestonički pank.

Sve ostale informacije o albumu i linku za download možete pročitati u posebnoj vesti.

(svi bendovi koji žele recenziju mogu da se jave na e-mail: joshibeast@gmail.com)

Recenzija objavljena na Trablmejkeru

nenovinarstvo: Anđelina Džoli iznenada odustala od snimanja filma u BiH! (Njen PR krivi Klinta Istvuda!)

Nakon brojnih peripetija, problema sa papirologijom, zabranama snimanja, protestima boračkih udruženja i žrtava rata u BiH, u trenutku kada je sve došlo na svoje mesto a film je dobio sve potrebne papire, Anđelina Džoli se predomislila i odustala od snimanja i tako u neverici ostavila čitavu uzburkanu BiH javnost. „Juče se probudila rano, oko 7, sišla je iz sobe noseći kofere, platila hotelski račun i zamolila me da joj pozovem taksi do aerodroma, delovala je rastrojeno“- rekao nam je Sead Mulahasanović, vidno razočarani recepcionar poznatog sarajevskog hotela.
Vest o Anđelininom odlasku brzo se proširila Sarajevom i celom Bosnom i Hercegovinom.
Sve glasine, o pravom razlogu njenog iznenadnog odlaska, kao što su Antibošnjački lobi ili Dodikovih krvavih 10 miliona dolara, brzo je razbio PR Džolijeve koji je za čitavu situaciju optužio jedan telefonski razgovor koji je pre dva dana Anđelina Džoli vodila sa istaknutim američkim glumcem i rediteljem, Klintom Istvudom: „Ja sam razgovor načuo iz kupatila Anđine hotelske sobe, dok sam joj pripremao kupku od svežih divljih jagoda. Istvud, inače njen dobar prijatelj, strašno je vikao, činilo mi se kao da je bio prisutan u sobi. Nisam razumeo sve što joj je rekao, ali razgovarali su o filmu. Rekao joj je da je njemu, ako neškolovanom za režiju bilo potrebno gotovo trideset godina bavljenja glumom kako bi izrežirao dobar film. A evidentno je da pored nedostatka iskustva (kako životnog, tako i filmskog), nju prati i nedostatak talenta. Jasno sam čuo poslednju rečenicu razgovora: „Slušaj Endži draga, kada budeš iza kamere, niko neće videti tvoje lepo lice, videće ono što radiš, a ti nisi spremna za to, prekini upropastićeš se! A ni ti ljudi tamo mi nisu jasni, zašto su toliko uvereni da ti možeš da snimiš dobar film?“. Spustio joj je slušalicu a ona je plakajući dočekala jutro, nisam mogao da je utešim. Odlučila je da ide. Rekla mi je da je pogrešila što je uopšte želela da režira jednu ljubavnu priču koja se dogđa u ratu. Rekla je: „Džek, pa treba poznavati istoriju da bi se snimao film o ratu, ja to ne mogu, nikada više neću pokušati da režiram film“ – kroz suze je govorio čovek vidno zabrinut za psihičko stanje svog poslodavca.
Epilog ove priče saznaće se za nekoliko dana, kada će po ovom gorućem i za dalju razvoj BiH ključnom pitanju zasedati Predsedništvo. Več se može čuti da će srpska strana glasati protiv iako tema i zaključni sa budućeg sastanka još uvek nisu poznati.

nenovinarstvo: Sokoj najavljuje tužbu protiv Borisa Tadića zbog podsticanja piraterije?

Niko nije sumnjao da će jedan bezazlen razgovor sa novinarom “Jutarnjeg lista” tokom nedavne posete Hrvatskoj, predsenika Srbije dovesti pravo pred optuženičku klupu.
Naime, prilikom neformalnog razgovora, Tadić se novinaru Nikoli Jeliću pohvalio kako na svom ajpodu ima neke pesme hrvatske pop dive Severine, koje rado sluša i uz koje voli da se budi:
“Severina možda to i ne zna, ali ja se budim s njom. Volim da slušam Severinu, ima nekoliko sjajnih pesama. Nisam je nikada sreo, ali upoznao sam njenu sestru koja živi u Beogradu”- poverio se Tadić hrvatskom novinaru a prenele su “24 sata”
Iako je ova vest promakla većini građana Srbije, posebno ministru Kulture Nebojši Bradiću i predsednikovim savetnicima, bivšim članovima novotalasne grupe “Idoli”, kako nezvanično saznajemo, budno oko Sokoja u predsednikovom gestu, u kome većina građana nije videla ništa, ama baš ništa, baš, baš ništa sporno, uvidelo je dovoljno osnova za sumnju da je mp3 zapis na Tadićevom ajpodu piratsko delo!
Marija Cvijanović, stručni saradnik Odeljenja marketinga u Sokoju, našim novinama, potrdila je da je detaljna istraga u toku i da će mediji o svemu biti obavešteni po završetku istrage: “Kontaktirana je policija i u narednim danima očekujemo zaplenu Tadićevog ajpoda, kako bi se utvrdilo poreklo mp3 zapisa na njemu, sve posle toga biće na Tužilaštvu. Ukoliko predsednik nije sam “ripovao” muziku sa originalnog CD-a ili ne poseduje elektronski certifikat da je pesmu kupio preko interneta, bojim se da je u pitanju krivično delo”
Ukoliko se utvrdi da je poreklo muzike piratske prirode, Borisa Tadića čeka krivična prijava za podsticanje i rasturanje piraterije.

nenovinarstvo: Izvinjenje Pola Sajmona?

Istaknuti američki muzičar, Pol Sajmon, konačno je smogao snage da, posle nekoliko meseci premišljanja, uputi izvinjenje Goranu Bregoviću zbog ukradene ideje za spot. Naime, kao što je javnosti u Srbiji već poznato, Sajmon je još 1986. godine snimio spot za pesmu „You can call me Al“, za koji je ideju preuzeo iz spota Gorana Bregovića i Zdravka Čolića „Manijaci“ snimljenog 2010. Nakon izlaska novog albuma Zdravka Čolića, na kome se nalazi pesma sa sporim spotom, Goran Bregović je prvi put javno ustao protiv Pola Sajmona zbog, kako nam je on rekao, evidentne krađe ideje za spot:
„Pogledajte raja, ćak mi je i kadrove skinuo 100 posto, ko je taj Sajmon. Pa ja da sam tako krao, kuću na Dedinju bih do sada im’o“- rekao je tada na press konferenciji Bregović. Na istoj konferenciji zatraženo je i izvinjenje zbog krađe autorskih prava.
Goran Bregović nije bio dostupan da nam da komentar povodom novonastalog izvinjenja, međutim, u njegovo ime odgovorila nam je autorka teksta pesme „Manijaci“ Marina Tucaković. Rezignirana i vidno uzrujana preko telefona rekla nam je: „Neće Goran imati nikakve koristi od ovog izvinjenja, sem lične satisfakcije. Šteta je već učinjena time što već 25 godina novac od autorskih prava odlazi u Ameriku a ne u Srbiju. Svima nam je po malo muka da se već godinama ceo svet bogati našim kreativnim radom a mi ne dobijamo ni pišljiva boba“. Na naše pitanje šta u tekstu pesme tačno znači stih „Sjeva Vinjak puk’o ribnjak“, poznata autorka nam je spustila slušalicu.
U prilogu, poštovani čitaoci, dajemo vam linkove ka oba spota:





Paul Simon - You Can Call Me Al
Uploaded by manon42. - Explore more music videos.

Da sam Desanka, da sam ljut, da sam politički angažovan

Ćuti, ne govori
Pusti da tišina ispuni vazduh oko nas
Da mir, makar kratko
Ponovo ovlada našim crevima

Ćuti, jer ti imaš moć
Upotrebi je jednom pravo
Jer uskoro odlaziš zauvek,
Tamo gde si glupošću sam zacrtao

Ćuti i ne govori,
Jer ovo nije ljubavna pesma
I nema veze što ti je zelena majica,
Na grudima tesna

I nema veze što znaš lepo da mi kažeš,
Upakuješ, izmeniš, slatko slažeš
I nema veze što će sutra biti bolje,
Kada danas mrtvi jedini mogu da se zadovolje

Ćuti i ne govori
jer odlaziš jednom za svagda
nadam se da moja duša nikada neće
upoznati takvog smrada

Odlazi, lažno i prazno obećanje,
I glupoga snu o sreći
Jebem li ti mater u pičku!

Degeneral

Nemam vremena za pisanje i objašnjavanje, uskoro imam ispit a sa faksom sam u govnima. Ima već par meseci kako sam prvi put čuo ovo remek delo riječkog pank sastava Pasi.
Ne znam na koga su momci mislili kada su pisali ovu pesmu, ali meni je tada, pre par meseci, na pamet pao jedan čovek. Događaji koji su usledeli samo su pojačavali moje prepoznavanje istoga u ovom delu.
Muka mi je od halabuke koja se digla u prethodne dve nedelje oko nasilja i sličnih mu derivata. Suptostavljene strane razmenjuju argumente a suština baš svima izmiče, a rasprava se ne stišava.
Još pre par godina upoznao sam se sa terminom "medijsko spinovanje" i tada su mnoge stvari postale jasnije. Suština tog procesa je, najjedsnostavnije rečeno, "kad u politici želite da nekoj vesti pridate veći značaj nego što ga stvarno ima, to se u žargonu zove spinovanje" (Petar Bokun - Spin doktori, Politika).
Danas je najbitnije pričati o nasilju i zabrani huliganskih i fašističkih grupacija, sprečavanju njihovog delovanja itd. Slažem se, uradite to. Da li su nasilje i fašizam glavni problem Srbije? Ne! Ne, nikako! U svoj ovoj medijskoj pompi i halabuci, dragi sudržavljani, naša vlast progurala vam je, u prethodnih nedelju dana, potpuno neprimetno, minimum 3 skandalozna ili čak i neustavna dela, koja će po ovu državu imati mnogo gore posledice od nasilja na ulicama, koje je, da ne bude zabune, ogavno, nepotrebno i za svaku osudu.
Neću vam reći šta je u pitanju, to ćete morati sami da potražite, daću vam samo "tagove" za dva događaja:
Tag 1: Tuzla
Tag 2: Privatizacija
Da, verovali ili ne, to su stvari suštinski strašnije od nasilja, pojavno ne.

Pošto nemam više vremena, ostavljam vas da razmislite, uz jaku sugestiju grupe Pasi i ove slike:


Ti si uvjek bio glup

Ili barem malo manje pametan

Cijelog života si gubio vrijeme,

Samome sebi uništio san

Da li si sretan kada osjetiš da si beskorisan

I da ćeš zauvijek ostati sam

Zbog brijanja, razbijanja i javnih ponižavanja

Si samome sebi uništio san, san


Da li si sretan i dal' ti je dobro

Što si u startu izgubio sve?

Misliš li da si mogao bolje

Povući neke poteze?

Da li je super ko mlad izigravati ovna

Pa ostatak života gutati govna?

Biti kapetan, tonućeg broda

Biti sramota vlastitog roda 

Trablmejker recenzija: Ritam nereda - Paralelni svet

Stiglo je i deseto po redu izdanje kultnog novosadsnog benda Ritam nereda. Ravno 20 godina od prvog “Oi ain’t dead”, svetlost dana ugledao je i „Paralelni svet“. Za tih dvadeset godina promenilo se mnogo. Nekoliko država, ratova, predsednika ali se promenio i Ritam Nereda, iako su nam još 1991. u jednom od najvećih hitova benda, pesmi „Ne“ obećali da će uvek ostati isti. Međutim, bez obzira na sve, najznačajnije dostgnuće benda je da i nakon 20 godina postoji i ima svoju publiku. Ne postoji bend na ovim prostorima koji je bio toliko na udaru vlasti, koji je bio zabranjivan i diskriminisan i gotovo da mu nije bilo dozvoljeno da svira. Ipak, momci su istrajali u svojoj nameri da sviraju, i od zabranjenog voća postali su najredovniji učesnici „Exit“ festivala. Eto ih opet na sceni sa novim albumom.

Ova recenzija, će po prvi put sa moje strane, biti malo više subjektivna. Danas, jula 2010. ja pišem recenziju svom omiljenom bendu iz mladosti. Prvi koncert na koji sam otišao, u osmom razredu osnovne škole bio je Ritam Nereda, na nekom Heiniken festivalu u SKC-u. Predgrupa je bio Discord a godina 2000. Koliko su Beogradu tada bili potrebni Neredi najbolje govori činjenica da je gotovo cela, prepuna, velika sala SKC-a učestvovala u šutkama. Rani radovi Nereda predstavljali su uobličen i odviran kompletan bund jedne generacije.

Album „999“, koji je izašao te iste, 2000. godine predstavljao prekretnicu u radu benda, iako je naznaka o promeni zvuka bilo još 1996. na albumu „Zvuci bola“. Jednostavno rečeno, Ritam nereda prestao je da bude Oi! bend i polako je počeo da pliva po drugačijim muzičkim vodama. Uz sebe su privukli drugačiju publiku i nastavili da se muzički razvijaju u tom, novom pravcu. Danas se može reći da, Ritam nereda ima dve publike: Oni koji slušaju do albuma „999“ i oni koli slušaju od „999“. Posle tog, prelomnog albuma, Neredi su izdali još dva studijska i jedan živi album.
Pre izlaska albuma „Paralelni svet“ bend je napustio dugogodišnji sjajni gitarista, Ćomi, koga je zamenio, ništa manje sjajni Saša Friš (Pero Defformero).
Kako se u ovu moju predugačku priču uklapa „Paralalni svet“?

Moje mišljenje je da je po sredi treći period Nereda, koji je muzički negde na sredini između prva dva. 8+1 odlično izproduciranih pesama odsviranih jako kvalitetno. Ovaj bend, do sada nije imao ovoliko kvalitetan zapis. Šteta je što da bi u Srbiji dobili takav zvuk morate da posetite Vladu Georgijeva. Što se tekstova tiče, oni i dalje ostaju angažovani sa pozivom na akciju. Stil tekstova se kroz ovih 20 godina najmanje menjao i možemo reći da je od albuma „Zvuci bola“ ostao isti. Za svaki tekst se može reći da ga je pisao isti čovek, to se jednostavno oseća. Na „Parelelnom svetu“ pesme su različitog tempa i senzibiliteta. Od brzih i nabijenih metalskih, kao što je pesma „Paklena mašina“, do onih sa kapljicom roka u sebi koje se „pevaju“ kao što je na primer „Gloria“. No, sve nekako čine jednu celinu, na tromeđi panka, metala i hard core-a. Ono što bih posebno istakao, a vezano je za ovaj album, je ponovno, stidljivo provlačenje „oievskih“, prepoznatljivih „sporo-brzih“ rifova. Ponekad mi je sve to pomalo ličilo na čuveni britanski bend „Blitz“, u nekom novom ruhu i sa mnogo više distorzije. Iskreno, jedina prava i realna mana ovog albuma je previše efekata na Bobanovom vokalu, koji kao da maskiraju svu jasnoću i jednostavnost misli izrečenih u tekstu, i tekst stavljaju u dugi plan. Sve ostalo je kako treba i zvuči dobro.


Sada dolazimo do moje najavljene subjektivnosti, koju ipak ne mogu da izbegnem. U čemu se ona ogleda: Kada bih delio ocene, kao mnogi recenzenti, ovaj album bi dobio ocenu 8/10. Fino je ukomponovan i smislena je celina. Jedini uslov za osmicu bio bi taj, da ime benda, koji je izdao ovaj album nije Ritam nereda. Ako su u pitanju Neredi, ocena je 6. Ljudi, šta mogu, navikl su nas na mnogo bolje i drugačije sa albumima „Breaking“, „Nikog nema“, „Zvuci bola“. Ovo je dobro, ali je i drugačije.

Tekst objavljen na Trablmejkeru