недеља, 24. април 2011.

Trablmejker Recenzija: Commandos - "Mission one"

Mission one“ je ime debi albuma mladog pank-rok sastava Commandos iz Smederevske palanke. Album ima 10 pesama ispevanih na engleskom jeziku i prvi utisak je da predstavlja nešto zaista nesvakidašnje na našoj alternativnoj sceni.
Retki su domaći pank bendovi koji pevaju na engleskom jeziku a da to zaista dobro zvuči. Konkrerno, na celoj pank sceni, jedini pank bend koji peva na engleskom a vredan je pomena bio je beogradski Dog House i to samo sa prvim albumom („Trax“). Često sam se pitao, zbog neuspelih pokušaja domaćih bendova da muziku izvode na engleskom jeziku, zašto se uopšte trude kada vide da nikome nije pošlo za rukom da napravi nešto dobro. Kada su mi momci iz Commandosa poslali njihov album na preslušavanje, prva pomisao bila je upravo ta. Ni sam nisam bio svestan da mogu toliko da pogrešim u proceni. Od Commandosa, pedrasuda o domaćim bendovima i pesmama na engleskom jeziku definitivno više ne važi.

Na ovom albumu moći ćete da čujete 10 jako čistih i odlično nasnimljenjih pesama po stilu najbližih čuvenim Ramonsima, ali u isto vreme taj stil je dosta brži i tematski različit od samih Ramonsa. Mislim da je ovo zaista dobra odrednica za stil koji gaji ovaj bend. Brze i poletne pank pesme sa često ubačenim „horskim“ refrenima koje će retko kog pank-rok fana ostaviti ravnodušnim. Ne znam da li će to slučaj sa svima, ali mene je ceo album uhvatio na prvo slušanje. Pesme „DGS“, „Ode to Ramones“, „Make my day“, „Grlie“ su samo neke koje sam odmah želeo da čujem više puta.
U pitanju je varijanta panka sa „vertikalnim pomeranjem“, tj. dok slušate Commandos bićete prinuđeni da skakućete ako stojite. Ukoliko sedite, zaboleće vas vrat od pomeranja glave gore-dole dok slušate album koji je „ljubav i revolucija“ u jednom.
Sve u svemu, više nego dobar početak za ove momke!
Tekst objavljen i na Trablmejkeru

Trablmejker Recenzija: "TetraPank - Instant revolt"

ve ukupno četvrto ili peto (zavisi kako se gleda) izdanje ovog novosadskog pank benda dolazi nam u pravo vreme, u zatišju novih izdanja domaćih pank bendova. Posle „Jeftine zabave“ i „Demo signla“, , maksi singla „Cenzurisan“ i pojavljivanja na kompilaciji „Neki noviji klinci“, gde je njihova „Lepa profina kći“ uz Piknikovu obradu pesme „Nikad kao Bane“ sigurno najupečatljivija obrada, stigao nam je konačno i prvi album ovog nogosadskog benda koji nosi ime „Instant revolt“. U rar arhivi, za koju je download link postavljen na download stranici Trablmejkera nalazi se 13 pesama.
Dobar deo ovih pesama već je poznat fanovima koji su ranije pratili demo izdanja ovog benda.
Energičan i rokerski prljav vokal, sasvim adekvatno iznosi 13 društveno angažovanih tekstova među kojima se provlači i po koja ljubavna tema.

Tekstovi su društveno angažovani ne na način „ime, ime, pljuc, pljuc, lopov“, kao što mnogi rade, već na jedan inteligentniji, „polu skriven“ način. Da budem jasniji, pevati prosto o životu u Srbiji znači biti društveno angažovan, a Tetrapank to radi kao treba i sa merom. Naravno mera nije u količini revolta, već u samom izrazu koji je inteligentniji i probitačniji o „standardne pljuvačine“. Uz dobru, ali pomalo standardnu(mali minus), pank-rok svirku snimljenu u studiu „Piknik“ kod gospodina Bandara, ovo izdanje svakako treba da preslušate. Mene je sve pomalo podsetilo na stari beogradski pank-rok bend Petar Pan, verovatno i kod jednih i kod drugih, iako je Petar Pan bio znatno „sporiji“ bend, rok na sličan način uplivava u pank.Od pesama na ovom albumu izdvajaju se „Dok vojore zastave“, „Dva i dva“ , „Čovek bez ukusa, mirisa i boje“, „Nemoj da ideš prljav kroz grad“ i „himnična“ „Reaguj sirotinjo“. Izdvojio sam 6 od 13, pa to je skoro polovina izdanja, Boga mu? Lako bih mogao da dodam i pesme „Cenzurisan“ i „Argument kalibra 45“ ali ne želim da ih previše hvalim.
Tetrapank je još jedan od mnogobrojnih dokaza da je novosadska pank scena još uvek živa, i da ima šta da nam ponudi. Da pričam o tome kako nema adekvatnih izdavača koji će podsticajno delovati na scenu, stvarno neću. Nema, pa nema, čini mi se da je već izlišno o tome govoriti.
Sve u svemu, ovo je jako dobro izdanje. Ne košta vas ništa a vredi. To je valjda definicija poklona?
Hvala Tetrapanku, poklon primamo sa zadovoljstvom.

Tekst objavljen i na Trablmejkeru

петак, 07. јануар 2011.

Blic i silovanje mozga.

Blic - najtiražniji dnevni list u Srbiji.
Blic - poznat po tome što za vreme predsedničkih izbora štampa različite naslovne strane za svoja regionalna izdanja jako favorizujući jednu opciju.
Blic – poznat po indolentnosti, nekompetentnosti i neobrazovanosti svojih novinara.
Blic – poznat po čestim prevodima članaka iz stranih novina bez navođenja izvora
Blic – poznat po detaljnim i patetičnim izveštajima sa sahrana
Blic – poznat po cenzuri komentara na svom sajtu.

A od sada poznat i kao silovateljsko glasilo.
Da li zbog predsednikove ljubavi prema dotičnoj, da li zbog sopstvenog sumraka svesti nevezanog za predsednikov sumrak svesti. Blicovi novinari od nove godine marširaju po našim mozgovima retardiranim i potpuno nepotrebnim člancima o najvećoj oralnoj divi Balkana (izuzev Mađarskih porno glumica).
Narode, vreme je da još jednom okreneš tu od jebanja već crvenu guzicu. I nadaj se „možda je ovo poslednje“.




2.1.2011.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/227094/Severina-s-novim-deckom-uzivala-u-velnes-apartmanu
3.1.2011.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/227192/Severina-ide-kod-decka-Milana-u-Majami
4.1.2011.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/227326/Severinino-ljubavno-gnezdo-u-Majamiju
4.1.2011.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/227484/Severina-krila-decka-u-stanu-u-Zagrebu
5.1.2011.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/227510/Raka-spojio-Seve-i-Milana-Popovica
5.1.2011.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/227603/Severina-i-Milan-Popovic-odleteli-za-Majami
6.1.2011.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/227714/Severinin-decko-bio-taksista
7.1.2011.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/227923/Severinina-majka-blagoslovila-vezu-sa-Milanom-Popovicem



*Dodato 8.1.2011.
I naravno čisto da se potvrdi sav idiotluk:


8.1.2011.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/227999/Severina-S-Milanom-uzivam-u-svakom-trenutku

*Dodato 9.1.2011.
Priča postaje ozbiljno smešna. Deveti januar doneo nam je još dva članka:


9.1.2011.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/228145/Severina-i-Milan-oba-Bozica-slavili-zajedno

9.1.2011.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/228251/Severina-prodaje-kucu-koju-je-gradila-sa-bivsim-deckom 


*Dodato 10.1.2011.
Čisto da pokažu kako su list bez urednika, danas je objavljena ista vest kao i juče samo je tekst drugog "novinara"


10.11.2011.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/228301/Severina-i-bivsi-verenik-prodaju-kucu

понедељак, 03. јануар 2011.

Trablmejker recenzija: 2 Minuta Mržnje - "Moždana detonacija"

Autentični novosadski oi! pank

Biću iskren, rad ovog novosadskog pank benda nisam pratio pre ere jutjuba. Što je najgore nisam siguran iz kog razloga su mi ranije promakli pošto sam još kao klinac, može se reći, dosta pratio novosadsku scenu. Kako je to obično bivalo kasnih devedesetih i ranih dvehiljaditih, verovatno je neki od preprodavaca kaseta i diskova ispred beogradskog SKC-a u korpu pored Ritma Nereda, Vriska Generacije i Provokacije, kada je išao u „nabavku“, zaboravio da ubaci i neko izdanje benda 2 Minuta mržnje.

Kada sam se pre 3-4 godine prvi put upoznao sa njihovim radom shvatio sam da je za njih u toj korpi moralo biti mesta. Sada, u sumrak sumorne 2010. godine, osvanuo je njihov novi album „Moždana Detonacija“. Uz album se pojavio i spot za pesmu "Sujeta" koji možete pogledati ovde:


Ne znam da li tu ima simbolike ili ne, a u krajnjoj instanci nebitno je. Bitno je, šta su nam Sajla, Ramon, Smuk i Savara pripremili za 2011. godinu. Prva misao koja mi je došla na um, nakon preslušavanja ovog albuma je sledeća: autentični novosadski oi! pank. Zaista je tako. Karakteristični oievski sporo-brzi ritmovi, ukomponovani sa isto tako karakterističnim bek vokalima i onom tipičnom “lead” gitarom čije rifove obično ceo dan pokušavate da prelomite preko usana kada se “zaljubite” u neku pesmu.
Odmah da kažem, prvi utisak je da na ovom albumu ima pesama u koje ćete se “zaljubiti”. Album ima 10 pesama koje su snimljene i producirane fenomenalno. Za takav zvuk pobrinuli su se studio Piknik i gospodin Bandar. Malo ću skrenuti sa teme pa ću reći da je to mesto, Piknik studio, prava benzinska stanica za sve motore novosadske (a i šire) alternativne scene.


Vraćamo se “Moždanoj detonaciji”. Kompletan sadržaj ovog albuma, izuzev par pesama, mogao bi se vrlo precizno opisati rečenicom “gorka pilula stvarnosti”. Pesme kao što su “Zidovi”, “Deca ulice”, “Državni ljubimci”, “Sujeta” opisuju upravo tu stvarnost. Svo moždano lutalaštvo pametnog mladog čoveka u Srbiji danas, koji ne zna ni gde će, ni s kim će a ni kako će, samo zna da ga neko godinama jebe u glavu u svakom aspektu njegovog života fino je delom predstavljeno na ovom albumu. Čini se da se mnogo više od ovoga ni ne može postići samo muzikom.

Poseban pasus zahteva pesma “Varvari”, koje se nominuje za najveći hit sa ovog albuma. Razlog za poseban pasus je nešto veća verovatnoća da se ista shvati pogrešno, pre svega od strane mlađe publike. Stih iz prvog dela pesme “U Atini srpskoj ja sam nekad živeo, varvari nagrnuše kulturu ubiše” istinit je ali Novi Sad nije usamljen u tome. Isti slučaj je i u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Užicu. Možda su nekada u navedene gradove “sišli neki varvari sa planina” međutim suština problema je da danas Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Niš, Užice stvaraju svoje autentične varvare koji više nisu, kako to u Vojvodini vole da kažu, “došljaci”. Ko je sada kriv za ovakvo stanje u srpskoj kulturi? Prebacujemo se na stih iz drugog dela pesme: “Iz metalik limuzina sasvim normalno, trešti glasno Severina vrlo oralno”. Možemo i da zaboravimo na te face za zlatom oko vrata u BMW-ima i da malo razmislimo o onima koji su im dopustili da to rade. Ti koji su im dopustili da budu takvi, oni su suština problema i “oci” varvara u srpskoj kulturi. Pekićeve godine su jeli skakavci, naše jedu pseudo-varvari sa njihovim korumpiranim hakanima.
A prost svet nije kriv što je takav. Kome je gore?

Čisto da se malo razbije atmosfera monotonije dvedesetprvovekovne tranzirorne zemlje (koja tranzitira iz lošeg u gore), 2 Minuta mržnje, na album su ubaciji i njihovu verziju pesme “Friday I’m in love” grupe The Cure koja se zove “Zona sumraka”. Tu vam je objašnjeno kako ćete lakše prebiti ove dane sivila. A “Na kraju” možemo čuti nešto i o ljubavi.

Mislim da sam sve rekao. Koga je mrzelo da čita ovo moje pisanije, album “Moždana detonacija” je odličan i fino ukomponovan. Ko voli pank neka pohita i skine ceo album sa neta. Vredi.

Svi bendovi koji žele recenziju mogu se javiti na e-mail: joshibeast@gmail.com

Tekst objavljen na Trablmejkeru

субота, 27. новембар 2010.

Trablmejker recenzija: Deponija - "Mala skidaj gaće"

Na novom demo izdanju, petom po redu, interesantnog imena „Mala skidaj gaće“ nalazi se 18 verovatno najraštimovanijih pesama koje ste ikada čuli.
Gitara se čuje kao da je umesto u pojačalo uključena direktno u trafo, i to pokvaren, a kuršlus samo što nije. Uz to je nalepljen vokal a la ostareli kamiondžija u kafani na Ibarskoj, pola sata pred fajront. Album je, shodno tome, sniman u zadimljenoj birtiji na način „1, 2, 3, pali dvokasetaš!“.
Kako sve to izgleda pred ušima publike?
Sve to, verovali ili ne, deluje fenomenalno!


Pankeri, makar oni pravi, su poznati kao subkultura koja ne robuje trendovima. Deponija je otišla korak dalje, pa ne robuje ni samom panku. Generalno, jako je teško Deponiju pozicionirati u muzički koodrinatni sistem. Čini se, gde god da ih umetnete, napravićete preveliku grešku. Međutim, ovom bendu pozicioniranje nije ni potrebno. To je nešto što će se u budućnosti, ukoliko Marko i momci ne odustanu (a nadamo se da neće), zvati, jednostavno, Deponija.
Novi demo ćićevačkog pank sastava predstavlja, najjednostavnije rečeno, 16 pesama (+ intro i outro) koje će vas svojom direktnošću i potpunim odsustvom kontrole misli ili nečega što bi moglo da liči na autocenzuru, baciti u polusatni delirijum iskrenog smeha.
Pesme kao što su „Pegla“, „Pijana Ana“, „Voajerka“, „Pivski stomak“ na do sada neviđen naćin upotpunjuju onu krilaticu „Drugs, sex and Rock ’n’ Roll“, i to na sledeći način: Droge izbaci, ubaci mnogo alkohola, seks pojačaj i ubaci par kila jagnjetine.
Pesme koje valja pomenuti su „Esmeralda“, „Milka Canić“ i genijalna minijatrura groznog imena „Lea Kiš“, sve tri okrenute domaćim televizijskim prilikama i neprilikama a prezentovane na način svojstven ovom bendu. Taj način je, nadam se, u ovom tekstu dobro opisan ukoliko je po sredi uopšte i bilo nešto „opisivo“.


Da zaključim. Ovaj demo je istinski nesvakidašnje i jedinstveno poigravanje sa muzikom koje slušaoca dovodi u neko stanje između neverice, „zakočenosti“ i padanja na pod od smeha, a sve to zbog, kako je navedeno, direktnosti i odsustva kontrole. Još jedna bitna vrednost ovog izdanja je što pored „dve tone“ humora nije nimalo zamorno, što je složićete se, ne baš lako postići. Rekao bi davno pokojni Frojd za ovo izdanje da je „katarzično“! Ja kažem „Živeli“ i recenziju završavam rečima sa kojima ovaj demo počinje:

„Hej! Mi smo stoka pijana, mi smo ološ najgora, mi smo pank bend Deponija!“


Recenzija objavljena na Trablmejkeru

четвртак, 25. новембар 2010.

NIN piše...

Evo jednog zanimljivog članka iz najpoznatijeg srpskog režimskog nedeljnika (kakav god i koji god režim bio na snazi). Zamišljam samo uredničku instrukciju novinaru koji je sastavljao ovaj članak i jeza mi promrdava ove moje neprovetrene kosti.
Niko me ne može ubediti da ovakav članak može da nastane spontano.
U stilu ostarelog varoškog dobošara, negde u zimu '41. čitam proglas Vermahta u njegovoj punoj snazi:
"Čuj narode!
Evo opisa novog srpskog buntovništva!
Evo laureata nove beogradske scene!
Evo ljudi koji će doneti promenu u glavama omladine!"
A u sebi se mislim, "Evo mnogo kuraca na jednoj poluraspadnutoj Poniki"
(kliknite na sliku kako biste videli ceo tekst)


Ne znam da li ste čitali do kraja. Verovatno je mnogima naslov i podnaslov bio dovoljan.
Nemam snage da komentarišem i analiziram. Svođenje na apsurd teška je rabota. Da li ste, iskreno, pobrajajući ove bendove, pre čitanja ovog članka mislili na novo buđenje beogradske scene i vraćanje u stare dane novotalasne slave? Ukoliko jeste, sram vas bilo, hipsteraj vas pojeo daboga! Da ne psujem mnogo ali stvarno ne vidim kako je "Naviranje Huna i Arava" moglo da nas dovede do Multietničke Atrakcije. Ili kako su snažni Partibrejkersi proizveli Nežne Dalibore i Žene Kese?
Ovaj NIN-ov članak naterao me je da još malo razmislim o svemu ovome. Došao sam do zaključka da ću u buduće za bendove "nove beogradske scene" pobrojane ovde, koristiti samo jedan pridev, a to i vama savetujem: Uštrojeno!
Dodao bih samo da iz ove klike svakako treba izdvojiti Goribor, koji je zaista dobar a čini se ni lirički, ni muzički ne odgovara senzibilitetu ostalih.
Pa evo završiću ovaj post stihom i pesmom Goribora kao poukom:

"Bolje je da malo manje serem, jer ću posle morati sve to da pojedem"


уторак, 23. новембар 2010.

Računajte na vlast!

U ime svih nas iz osamdeset i neke

za zakletvu Boti je spev’o sam stih.

Ne spominjem prošlost ni bitke daleke,

jer unapred znam da sam bio kriv.


A život pred nama još sto kuraca skriva

I preti nam preti, k’o crveni vir

Ja znam da nas čeka još sto eskivaža

jer moramo vas sve sačuvati.


Računajte na vlast!


Znaju već mnogi da nosi nas pogrešan tok,

Jer vrtimo iste ploče i probijamo svaki rok

Al’ negde u nama ugašen je plam,

I kažem vam jer za drugo ne znam:

Računajte na vlast.


U ime svih nas iz osamdeset i neke

za zakletvu Boti je spev’o sam stih.

Ne spominjem prošlost ni bitke daleke,

jer unapred znam da sam bio kriv.


U nama umire sudbina budućih dana

I svakog već odavno zabole za nju.

Kroz vene nam protiče krv zatrovana,

I ne znamo ni zašto smo tu.


Vi, računajte na vlast!